О књизи: 1991 / Приликом читања Малоријеве књиге потребно је прихватити као књижевну конвенцију неке њене особине својствене многима средњовековна дела. Такве карактеристике укључују, на пример, заплет, временске и семантичке недоследности повезане са природом ауторовог рада на његовом роману. Малори је као извор користио обимне циклусе витешких романса и легенди, који садрже различите верзије исте радње. Када саставља своју верзију, Малори често преуређује поједине епизоде, помера их у времену, што понекад изазива недоследности и понављања. Напомене указују само на неке од најочитијих случајева таквих недоследности, углавном је извлачио историјске теме из хроника и легенди које је позајмио из полулегендарне „Историје Британаца“ Џефрија од Монмута (види публикацију овог дела). у серији „Књижевни споменици” М., Наука, 1984). Осврћући се на догађаје из Артуровог доба, Малори их често комбинује са догађајима свог времена: описи битака у којима учествују Артурови витезови обогаћени су детаљима битака из ере Ратова ружа, у којима је и сам Малори учествовао или за које је чуо. Отуда и неизбежни анахронизми у тексту романа Покушавајући, где год је то могуће, да повеже легендарне догађаје са историјском стварношћу, Малори тежи тачној локализацији онога што се дешава. Он проналази кореспонденције са легендарним називима градова, замкова, река, планина и острва у географској стварности свог времена, преносећи радњу из бајковите земље у њему познато окружење. За нека од најлегендарнијих имена места која се помињу у Артуровским циклусима, постоје научне хипотезе поткрепљене ископавањима или студијама преживелих споменика културе. Такве хипотезе су укратко наведене у белешкама (видети, на пример: Тинтагил, Цамелот, Гластонбури, итд.). У случајевима када се ништа не зна о имену или информација нема довољно основа, коментари се не дају. Датуми хришћанских празника назначени су према јулијанском календару, Малори није увек у стању да тачно идентификује – „идентификује“ – овог или оног јунака у његовом обимном делу. То је због чињенице да извори које је користио помињу велики број ликова, многи јунаци имају иста или слична имена. Нема потребе да се прецизирају сви случајеви недоследности које из тога произилазе. Усклађености или неслагања између Малоријеве верзије и ранијих дела коментаришу се само у случајевима који су значајни за разумевање фабуле, као и где се посебно јасно испољава Малоријева ауторска индивидуалност./О. А. Казнина/